Subota je. Junsko, sunčano pre podne. Svraćamo u baštu Doma JNA na piće. Lepo i mirno mesto, ušuškano izmedju velikih zgrada i sklonjeno od očiju prolaznika. Prijatan ambijent upotpunjuje opojni miris lipe. Tokom letnjih večeri, ovde su održavane nezaboravne igranke.
Posle nekoliko tura pića, naručenih sa povodom jer je većina nas iz društva rodjena u junu, u baštu ulaze muzikanti. Slučajno ili ne, tek, Žota, Stevica i Gega, legendarni trio violina, započinje svoj uvezbani šou. Nažalost, on ne traje dugo.
-Momci, žao mi je ali ovde nije dozvoljeno pevanje i sviranje , reče nam ljubazni vojnik. Da menjamo kafanu ili da se lišimo muzike? Dilema kratko traje. Prelazimo preko puta u neuništivu kafanu "Kod Mice". Bila je to kafana u koju su svraćali kočijaši, pijandure ali i ugledni gradjani pa čak i ondašnji Predsednik opstine. Muzikanti su naravno sa nama. Pesma, špriceri, brdo neizbežnih kuvanih jaja i "Zdenka" sir. To traje bogami poduže. Gega nas posebno uveseljava. Njegov, od alkohola i duvana, prozukli glas, već je tada ušao u legendu. Žota se doduše nervira što samo njega forsiramo.
-Ej, nemojte njega da terate da peva, jel vidite da nezna svi stihovi.
U neko doba, Paja se seti da mora kući. Dolazi mu devojka iz Požarevca. Zvali smo je "Kameno Lice". Nikada je nismo videli da se smeje. I naravno, onako zagrejani, ubedimo Mihajla kočijaša, da nas za neku paru, poveze špediterom.
-Mihajlo,vozi pored Suda, pa kroz Maršala Tita!
-Ko će da plati kaznu ako nas u'vati milicija, pita kočijas.
-Pa mi bre, samo vozi.
Predveče je. U Maršala Tita, mlade majke izvele sitnu decu u setnju. Vojnici poranili ne bi li zadobili simpatije neke mlade kućne pomoćnice. Topot konjskih kopita, po tek poprskanom asvaltu, remeti svečarsku atmosveru. Žota svira melodiju iz filma "Lovci na bisere". Zvuci violine uranjaju u ogromne krošnje drveća, koje su potpuno natkrilile ulicu.
Usput odlučujemo da u "Dunav" kafani napravimo kratku pauzu. Da popijemo još po špricer. Ustvari, da budemo vidjeni. Konja vezujemo za ogradu od bašte, ispred kafane.
- Stanko, daj jedan dubok tanjir! Pa valjda i ovaj konj ima dušu! Napravimo špricer, pa ga damo konju da ga iz tanjira popije.
I konačno, stižemo kod Paje. Prizemna kuća u Ravnog Gaja 11. Pajina majka Bosa, inače profesor francuskog jezika u penziji, uznemirena pesmom i svirkom, pojavi se na prozoru taman u trenutku kad je i konj hteo da"zaviri" unutra. Umalo da se sudare glavama. Žena, kad ugleda konja, umalo ne pade u nesvest.
-Jankoviću, ti si kriv za sve ovo!, napade Batu.
-Zašto ja tetka Boso?
-Zato što si ti jedini trezan! Ti si ih sve napio!
I stvarno Bata je mogao da popije "Božiju kišu" a da mu se ne primeti. Paja se jedva nekako smandrlja sa špeditera. Odmah ga napadoše majka i sestra.
-Sram te bilo! Devojka te čeka već dva sata a ti pijančiš!
Iznerviran žestokom grdnjom, Paja im uzvrati istom merom, okrenu se, i uz našu pomoć ponovo vrati na špediter. "Kameno Lice" nas "strelja" ledenim pogledom.
-Vozi Mihajlo! - Gega, ajde onu našu!
Gega, po ko zna koji put tog popodneva, poče, više da krešti nego da peva:
- Turci selo, zapališe, u pooonoc...