Besno je tresnula dnevnikom o sto. Posle nekoliko minuta provedenih sa glavom izmedju šaka nadlakćena na katedru, u apslutnj tišini, započela je monolog, zagledana u prazno.

-Da mi je da znam, šta će mu to?! Taj nije za gimnaziju, taj je za ludnicu !

Smišljali smo mi stalno razne nestašluke na njenim časovima, ali ovga puta nikome nije bil jasno o ćemu se radi, sve dok nije već pomalo pomirljivo rekla :

-Šta će mu ta vilica?!

Neko je za vreme velikog odmora odneo donju vilicu sa ljutskog skeleta, koji je zauzimao počasno mesto u biološkom kabinetu, izmedju punjenog fazana kome smo počupali pera iz repa i preparirane, već poprilično olinjale lisice.

-U Zabeli je njemu mesto! Tamo će i da završi!

Otvorila je dnevnik da upiše čas. Sa stola je energicno zgrabila pero, i zarila ga u mastionicu. Od škripe raskrečenog pera smo se najezili. Posle prvog zapisanog slova, ukočila se kao kip. Par sekundi traje tajac. Opet je nasela na stari štos. Zamenili smo joj crvenu i plavu mastionicu.

-Dodji vrati ovo na svoje mesto, obrati se nonšalantno, najbližem učeniku.

Nisu je provocirale ovakve naše smicalice ali je zato izludjivalo "kljucanje" hemijskom olovkom, zveckanje ključevima ili metalnim novčićima, lupkanje po stolu ping-pong lopticom. Pošto je upisala čas, upita:

- Jeli, koji je ovo razred? Drugo dva ?! Ju, ju pa ovo nije vaš dnevnik!

Ništa novo za nju. Isekli smo parče papira i prelepili pogrešno upisanu rubriku a Lidija je, kao osba od poverenja, zamenila dnevnik u zbornici.

- Radmilo! Kaži mi kaži, od čega se sastoji srednje uvo? Čuješ li Radmilo!Ustani kad te pitam!

- Pa nisam ja Radmilo, ja sam Rodoljub, pravda se Lukić, koga smo inače zvali " Pasulj ".

- Ma ko te pita ko si ! Odgovaraj ako znaš !

“ Pasulj " ponavlja šta mu šapuće lucidni Pera " Kovac "iz Vranova.

- Srednje uvo se sastoji od... Eustahijeve tube,.. nakovnja…i čuka.

- Šta si ovo zadnje rek'o?!, zaprepašćeno ga pogleda profesorka. Kaži, kaži to ponovo, molim te! Čuk!? Odakle ti to!? Au! Ovo odavno nisam čula. To mora da si pokupio na pijaci od seljaka?! Sedi dole!

- A ko će da mi kaže, zašto je rožnjača tanka?!

Bilo je to jedno od njenih čuvenih pitanja, na koje nikada, ili skor nikada, niko nije znao odgovor.

- Ti druže, ti drugarice,... prozivala nas je tako brzo, da je retko ko uspevao jednu jedinu reč da izusti. Naravno, pravo na dgovor je i ovoga puta,ostavila sebi.

- Ništa ne znate! Roznjača je tanka zato što je istanjena ! A zašto je istanjena !?’Ajde sad da vas vidim, nastavlja svoj šou.

Javljam se. Pokušavam da budem duhovit.

- Istanjena je zato što je tanka.

U sledećem trenutku sam jedva izbegao napad dnevnikom. Pokušavala je ponekad da bude stroga ali je to činila na originalan, teatralan i duhovit način. Ono što ostaje za pamćenje to je, da kod nje niko nije išao na popravni niti je nekoga kaznila.

Novu lekciju je počela da predaje u svom stilu. Iznenada, negde verovatno od sredine, sledeći svoju misao, tako da nikome nije bilo jasno o čemu govori , bar pet minuta. U trenutcima nadahnuća, kao u transu, teatralno, u pozi Napoleona, oslonila se na "Kraljicu peci". Povremeno, karakterističnim pokretima ruke popravlja frizuru. Dajemo joj znake. Pokazujemo na peć. Ne reaguje sve do trenutka dok se kabinetom nije počeo da širi miris nagorele tkanine.

- Je li, šta to gori?! I ju, ja se zapali ! Što ne govorite bre !

I kao što je iznenada počela da predaje novu lekciju, tako je i završila.Odjednom, u pola rečenice. Zatim je, kao glumac posle napornog i dugog monologa, zadovoljno sela , uzela list hartije i počela da piše, kao da u kabinetu nema nikoga. Najblizi katedri mogli su da pročitaju. "Dragi naši"...