Samo su retki srpski gradovi nastajali onako kako je Smederevo nastalo. Za razliku od onih koji su gradovima postali tako što su izrasli iz sela i drugih naselja, despot Đurađ Branković je Grad Smederevo podigao sa namenom da bude prestonica. Posle pada poslednje srednjovekovne srpske prestonice pod tursku vlast 1459. godine, Grad je izgubio svoj značaj. Kasnije Smederevo, ono koje je u 19. veku raslo uz zidine Grada pod turskom vlašću, Karađorđe je učinio prestonicom srpskom, da bi se od tada razvijalo kao varoš trgovačka i iznova gospodska.
O grandioznosti srednjovekovnog Smedereva posvedočiće i podaci da su na despotovom dvoru napisane 24 knjige, da je sam Đurađ, budući jedan od najobrazovanijih evropskih vladara, imao za ono vreme bogatu biblioteku, da je Kir Stefan Srbin komponovao duhovnu muziku, te zapis da je "... poput antičkog pozorišta..." spektakularan bio doček moštiju Svetoga Luke koje su u gradu čuvane do pada Smedereva pod tursku vlast. "Predeo slikan čajem", naziv je one lepote od prirode Smederevu darivane, koju književnik Milorad Pavić opisuje zagledan sa terase vile Obrenovića na Plavincu. I Dositej Obradović, pre njega, 1806. godine, zadivljen lepotom ovog kraja, smederevsko Jugovo naziva zemaljskim rajem.
Svakovrsni blagorod kojim je Smederevo darivano, ljudi su prepoznavali još od rimskog imperatora Proba koji je na obroncima Zlatnog brda lozu za potonja slavna smederevska vina zasadio. I od svakoga je, do današnjih dana, ponešto u Smederevu ostalo.